1.Мерење профила брзина и протока применом Питоове цеви
У овој лабараториској вежби се помоћу Пито цеви мери тотални притисак у одређеним попречним пресеку, и тај прикључак се води на један крај диференцијалног манометра, док се на други крај доводи статички притисак мерен у истом попрецном пресеку. Разлика тоталног и статичког притиска је динамички притисак
. На овај начин добијамо динамички притисак у разним тачкама попречног пресека цеви, на основу којих се одређује и вредност брзине у тим тачкама по обрасцу :
где су :
- густина манометарске течности
- густина радног флуида
-нагиб диференцијалног манометра у односу на хоризонталу
На основу израчунатих брзина у разним тачкама попречног пресека, средња брзина и запремински проток кроз инсталацију се рачунају на основу израза:
где је D=47mm – пречник цеви на месту где је мерна разлика тоталног и статичког притиска.
Показивање манометар се очитавају за четири различита режима струјања, који се мењају постепеним затварањем (остварењем) сферног вентила.
У оквиру извештаја са ове вежбе на дијаграму је приказана 4 профила брзина за 4 режима струјања ( за 4 вредности Re броја – где је за ваздух)
Дијаграм 1. Измерени профили брзина
2.Мерење протока помоћу млазнице и Вентуријеве цеви
У оквиру ове вежбе треба показати два дијаграма са којих се може, на основу показивања hm или h1-5 одредити и запремински проток цевовода .
2.1 Дијаграм V(m3/s) и hm (mm)
Табела 2.2 Вентуријева цев као протокомер
2.2 Дијаграм V(m3/s) и h1-5 (mm)
3.Вентуријева цев
Вентуријева цев ( слика1) се састоји из једног ковергентног и једног дивергентног дела. У ковергентном делу попречни пресек се смањује са неке вредности А1 на А2, што доводи до повећања брзине и смањења притиска, док у дивергентном делу попречни пресек повећава на А1, што доводи до смањења брзине и поваћања притиска. Вентуријева цев је једна од најједноставнији инструмената за мерење протока.
На зиду вентуријеве цеви у овој инстал постоје 9 мерних пресека у којима се одређује притисак , тачније разлика притисака и-тог пресека (и=1,2...9) и улазног пресека (пресек 1) на основу разлике који се очитава на вишецевном манометру. Разлика притисак између и-тог и првог пресека се рачуна по обрасцу:
Брзина у разним попречним пресецима се рачуна по обрасцу:
где су , i=1,2,3,4 протоци за четири различита струјања , израчунато у вежби 1 , и di, i=1,2….9 пречници одговарајућих попречних пресека Вентуријеве цеви, дати у следећој таблици:
3.1 Дијаграм промене притиска дуж Вентуријеве цеви
3.2 Дијаграм промене брзине дуж Вентуријеве цеви
4.Одређивање коефицијента трења
На одређеној дужини цевовода L се одређује пад притиска на основу показивања диференцијалног манометра (ht) на основиу обрасца:
где је
нагиб манометра који се мери ht.
Тај пад притиска је последица трења флуида о зид цеви и он се може израчунати на основу Дарсијеве формуле :
где је D= 47mm- пречник цеви, и L=1696mm дужина цеви између мерних пресека. Коефицијент трења се одређује из једначине:
Брзина U се одређује на основу показивања манометра којим се мери вредност hm, и наравно помоћу дијаграма (2.1) добијеног у вежби 2. Са њега се за вредност протока израчуна брзина.
4. Дијаграм зависности коефицијета трења и Рејнолдовог броја
5. Одређивање коефицијета локалног отпора просте и сложене кривине
Овде се на основу показивања манометра одређују падови притиска на простој и сложеној кривини : мери
, тј. 
где су :
нагиб манометра који hк , и 
нагиб манометра који мери hsk.
Тај пад притиска се може и изразити преко Вајсбохове формуле :
, тј.
Изједначавањеам десних страна претходних једначина,одређује се коефицијент локалног отпора просте, односно сложене криве:
и 
Вредности брзина су одрађене у претходној вежби.
5.Дијаграм зависности Re-sk и Re-k
6. Одредити коефицијент локалног отпора вентила
Потпуно аналогно као у претходној вежби, на основу показивања hv,одређује се :
Тај пад притиска може се написати и као:
Из претходне две једначине се добија израз на основу ког се рачуна v :
где су: L1= 1300mm и D=47mm.
6. Дијаграм зависности v -
7.Одређивање коефицијента отпора наглог проширења
Пад притиска на основу локалног отпора, одређен на основу показивања манометра је :
где су :
- нагиб манометра на коме се очитава hnp.
С друге стране , из Бернулијеве једначине за мерење притиска се добија:
Из последње две једначине се добија израз на основу кога се може израчунати коефицијент отпора услед наглог проширења за режиме струјања у којима се извршена мерења :
где је , 
7.Дијаграм показује зависност Re-np
8. Одређивање коефицијента локалног отпора сужења
Примењујћи исту аналогију као у претходним вежбама , тј.
Добија се израз по коме се рачуна коефицијент локалног отпора сужења:
где је :
8.Дијаграм односа Re-su
У овој лабараториској вежби се помоћу Пито цеви мери тотални притисак у одређеним попречним пресеку, и тај прикључак се води на један крај диференцијалног манометра, док се на други крај доводи статички притисак мерен у истом попрецном пресеку. Разлика тоталног и статичког притиска је динамички притисак
. На овај начин добијамо динамички притисак у разним тачкама попречног пресека цеви, на основу којих се одређује и вредност брзине у тим тачкама по обрасцу :где су :
- густина манометарске течности
- густина радног флуида
-нагиб диференцијалног манометра у односу на хоризонталу
На основу израчунатих брзина у разним тачкама попречног пресека, средња брзина и запремински проток кроз инсталацију се рачунају на основу израза:
где је D=47mm – пречник цеви на месту где је мерна разлика тоталног и статичког притиска.
Показивање манометар се очитавају за четири различита режима струјања, који се мењају постепеним затварањем (остварењем) сферног вентила.
У оквиру извештаја са ове вежбе на дијаграму је приказана 4 профила брзина за 4 режима струјања ( за 4 вредности Re броја – где је за ваздух)
Дијаграм 1. Измерени профили брзина
2.Мерење протока помоћу млазнице и Вентуријеве цеви
У оквиру ове вежбе треба показати два дијаграма са којих се може, на основу показивања hm или h1-5 одредити и запремински проток цевовода .
2.1 Дијаграм V(m3/s) и hm (mm)
Табела 2.2 Вентуријева цев као протокомер
2.2 Дијаграм V(m3/s) и h1-5 (mm)
3.Вентуријева цев
Вентуријева цев ( слика1) се састоји из једног ковергентног и једног дивергентног дела. У ковергентном делу попречни пресек се смањује са неке вредности А1 на А2, што доводи до повећања брзине и смањења притиска, док у дивергентном делу попречни пресек повећава на А1, што доводи до смањења брзине и поваћања притиска. Вентуријева цев је једна од најједноставнији инструмената за мерење протока.
На зиду вентуријеве цеви у овој инстал постоје 9 мерних пресека у којима се одређује притисак , тачније разлика притисака и-тог пресека (и=1,2...9) и улазног пресека (пресек 1) на основу разлике који се очитава на вишецевном манометру. Разлика притисак између и-тог и првог пресека се рачуна по обрасцу:
Брзина у разним попречним пресецима се рачуна по обрасцу:
где су , i=1,2,3,4 протоци за четири различита струјања , израчунато у вежби 1 , и di, i=1,2….9 пречници одговарајућих попречних пресека Вентуријеве цеви, дати у следећој таблици:
3.1 Дијаграм промене притиска дуж Вентуријеве цеви
3.2 Дијаграм промене брзине дуж Вентуријеве цеви
4.Одређивање коефицијента трења
На одређеној дужини цевовода L се одређује пад притиска на основу показивања диференцијалног манометра (ht) на основиу обрасца:
где је
нагиб манометра који се мери ht.Тај пад притиска је последица трења флуида о зид цеви и он се може израчунати на основу Дарсијеве формуле :
где је D= 47mm- пречник цеви, и L=1696mm дужина цеви између мерних пресека. Коефицијент трења се одређује из једначине:
Брзина U се одређује на основу показивања манометра којим се мери вредност hm, и наравно помоћу дијаграма (2.1) добијеног у вежби 2. Са њега се за вредност протока израчуна брзина.
4. Дијаграм зависности коефицијета трења и Рејнолдовог броја
5. Одређивање коефицијета локалног отпора просте и сложене кривине
Овде се на основу показивања манометра одређују падови притиска на простој и сложеној кривини : мери
, тј. где су :
нагиб манометра који hк , и нагиб манометра који мери hsk. Тај пад притиска се може и изразити преко Вајсбохове формуле :
, тј. Изједначавањеам десних страна претходних једначина,одређује се коефицијент локалног отпора просте, односно сложене криве:
и Вредности брзина су одрађене у претходној вежби.
5.Дијаграм зависности Re-sk и Re-k
6. Одредити коефицијент локалног отпора вентила
Потпуно аналогно као у претходној вежби, на основу показивања hv,одређује се :
Тај пад притиска може се написати и као:
Из претходне две једначине се добија израз на основу ког се рачуна v :
где су: L1= 1300mm и D=47mm.
6. Дијаграм зависности v -
7.Одређивање коефицијента отпора наглог проширења
Пад притиска на основу локалног отпора, одређен на основу показивања манометра је :
где су :
- нагиб манометра на коме се очитава hnp.С друге стране , из Бернулијеве једначине за мерење притиска се добија:
Из последње две једначине се добија израз на основу кога се може израчунати коефицијент отпора услед наглог проширења за режиме струјања у којима се извршена мерења :
где је , 7.Дијаграм показује зависност Re-np
8. Одређивање коефицијента локалног отпора сужења
Примењујћи исту аналогију као у претходним вежбама , тј.
Добија се израз по коме се рачуна коефицијент локалног отпора сужења:
где је :
8.Дијаграм односа Re-su
Нема коментара:
Постави коментар